DIJASPORA

Promocija i premijera dokumentarnog filma “praznik u rimu i druge priče“

Kolarac, 12.maj 2021.

praznik u rimu i druge priče

RIM-BEOGRAD, 2020

FOSDI je 2018.godine započeo realizaciju višegodišnjeg programa posvećenog srpskoj dijaspori u Italiji. Projekat Srbi u Italiji – nekad i sad, započet snimanjem dokumentarnog filma, (pod radnim naslovom PRAZNIK U RIMU I DRUGE PRIČE – o sedam veoma kreativnih i zanimljivih Srpkinja)  i istraživanjem puta i boravka pripadnika srpske dijaspore na Apeninskom poluostrvu, tokom 19. i 20.veka, dobija obim i karakter multidisciplinarnog višegodišnjeg programa. Projekat pod nazivom MODERNA VREMENA, STARI OBIČAJI – srpska dijaspora u Italiji, ima za cilj da sveobuhvatno, kroz različite vizuelne forme, predstavi kompleksnost života u inostranstvu, poslovne, kulturne i lične veze, da predstavi ne samo svakodnevicu već i istorijsko kretanje i prilagođavanje naših sunarodnika drugoj i drugačijoj kulturi. Veza između onoga što je bilo nekad i ovoga što je sad, nekad nevidljiva na prvi pogled, zapravo je snažna, i, u očima znalca, neizbežna i neupitna.

Iz arhiva: „U italijanskoj pokrajini Molize u 14. veku bilo je devet srpskih naselja. Do 19.veka, samo tri naselja su sačuvala jezik, identitet i običaje. Srbi su naseljavali Cerifelo, Palatu, Tavenu, Akvavivu, San Feliče, Montemiro, San Đakomo, Ripaldu i San Bjaze. Po podacima iz 1885. srpski jezik se sačuvao u mestu Akvaviva Kolekroće, u San Feliće i u Montemiru. Profesor Rista Kovačić je 1884. godine boravio u Molizu i objavio svoje izveštaje o Srbima u Južnoj Italiji u Glasniku srpskog učenog društva. Državni savetnik Kraljevine Italije, gospodin Askoli, inače lingvista, pisao je: „Slovenski jezik u moliškim kolonijama je srpski, onaj što se govori sa malim varijacijama u Dalmaciji, Crnoj Gori i Srbiji. Srpske kolonije u Molizu živo ljube svoj srpski jezik i  svoju srpsku narodnost, ali u isto doba ljube takođe i otadžbinu italijansku. Među mučenicima za slobodu Italije živom svjetlošću blista jedan Srbin iz Akvaviva Kolekroće, Nikola Neri, koji je pogubljen 1799. godine zajedno sa Paganom, Karafom, Karaćolom i drugim slavnim italijanskim patriotama. A taj slavni Italo-Srbin je, opraštajući se sa meštanima koje je često posećivao, imao običaj da preporučuje:“Nemojte ‘zgubit naš jezik!“ Pohodio sam Akvavivu oktobra 1864.i još je bila živa Nikolina udovica,dočekala me je na vratima svoje kuće načinom i riječima tako da me je zanijela u srpsku legendu!“

 

Projekat MODERNA VREMENA, STARI OBIČAJI – srpska dijaspora u Italiji čine: 1. predavanje sa projekcijom o istorijskom hodu Srba po Apeninskom poluostrvu, počev od 14. veka pa sve do najslavnijih dana Srba u Trstu, 2. prikazivanje dokumentarnog filma o našim sunarodnicama koje žive u Italiji –  pod nazivom PRAZNIK U RIMU I DRUGE PRIČE 3. Izložba fotografija i istoriografskih panela 4. Izložba fotografija iz savremenog života srpske dijaspore u Italiji, 5. Koncert savremene muzike. Program je zamišljen kao manifestacija koja će se realizovati u Rimu, u saradnji sa društvom SRBIJA-ITALIJA i uz podršku Ambasade RS, potom i u Beogradu – predstavljajući savremenu srpsku dijasporu ali i istoriju i kulturu Srba na Apeninskom poluostrvu kroz vekove.

Program je podržan sredstvima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu

kineski zmaj na srpski način

PEKING-BEOGRAD, 2019

Projekat KINESKI ZMAJ NA SRPSKI NAČIN – snimanje dokumentarnog filma, promocija i projekcija, razgovori sa publikom –
FOSDI se bavi temom naše dijaspore u Kini duži niz godina. Glavni protagonista, Zoran Bogdanović je poslovni čovek koji je u Kini duže od 20 godina.
U filmu govori o karakteristikama savremene Kine, o svojim prvim koracima-počecima naših u kineskom poslovnom svetu, o specifičnostima „biznisa na kineski način“, o ekološkim izazovima i ogromnom zagađenju sa kojim se suočava kineska privreda, o kulturnoj i ekonomskoj ekspanziji Kine, o našim najuspešnijim sunarodnicima koji žive i rade u Pekingu, Šangaju, Šenđenu, Hong Kongu, bilo da je reč o ljudima biznisa, sporta ili kulture.
Zoran Bogdanović je bio predsednik Skupštine srpske dijaspore u Aziji, tako da su njegova svedočenja, zanimljivosti i zapažanja dragocena, specifična, duhovita, korisna i poučna. Milena Bogdanović, kao filološkinja i poslovna žena nam je govorila o izazovima svakodnevnog rada u Pekingu i provincijama u kojima, da navedemo primer, veoma često, zbog ogromnog zagađenja, država naloži zatvaranje fabrika na 30 dana. To veoma utiče na poslovanje i poštovanje rokova, najblaže rečeno.

Na nas, autore i tim projekta, su snažan utisak ostavila deca Bogdanović; Mija (18) koja je govorila o plavom nebu nad Beogradom, o zvezdama koje nikada nije videla iznad Pekinga, tako da nije znala ni značenje pojma „zvezdano nebo“ i Boris (11) koji se čudi nedisciplini i nevaspitanju njegovih školskih drugova u Beogradu govoreći da je tako nešto nezamislivo u kineskoj školi. Oboje savršeno govore kineski jezik kao i mama Milena, diplomirani sinolog, poslovna žena i zaljubljenica u kinesku kulturu.

ARISTOFAN U DNOPOLJU ili DA JA BUDEM JA

Program je u PARIZU,(31. maj i 29.oktobar 2016.) i BEČU ( 11. I 15.novembar 2016).
Program je realizovan u dve faze, u Parizu,u utorak, 31. maja projekcijom filma ARISTOFAN U DNOPOLjU otvoren je maraton dokumentarnog filma, u okviru FESTIVAL DES CINEMAS DU SUD EST EUROPEEN (Festivala filma Jugoistočne Evrope) na institutu INALCO –Univerziteta Sorbona. Projekcija je privukla profesore, studente Univerziteta i aktiviste i aktivistkinje civilnog društva. Razgovor autora sa publikom posle projekcije je trajao više od sat vremena i bio je prilika za detaljnije upoznavanje francuske publike sa uslovima, okolnostima i razlozima za realizaciju ovakvog dokumentanrog filma i programa u celini. Film je dobio izvanredne pohvale, i pobudio interesovanje za život i svakodnevicu ličkih žena. Drugi segment programa, koncert Katarine Pejak sa bendom, inače autorke muzike za ovaj dokumentarni film i projekat, održan je u subotu 29. oktobra 2016. godine, u Kulturnom centru RS u Parizu, pred prepunim auditorijumom. Katarina Pejak je naša mlada umetnica koja posle diplomiranja na prestižnoj Berkli muzičkoj akademiji u Bostonu, živi u Nešvilu, SAD. Nastupila je sa svojim bendom i predstavila i novi autorski materijal sa „američkog“ albuma. Predstavila je na najbolji način dijasporu, ali i svoju umetnost publici u Parizu koju su činili i naši i francuski žitelji. U Beču je program ralizovan u dva dana, koncert KATARINA PEJAK&FRIENDS, mesto Kulturverein REIGEN, petak, 11.11.2016. Katarina Pejak je autorka muzike za film Aristofan u Dnopolju, i deo autorske ekipe projekta. Zbog izuzetnog nastupa dobila je poziv od direktora Bečkog festivala SPRING BLUES FESTIVAL IN VIENNA za koncert u aprilu 2017. U Mocartovoj kući – koncertnom prostoru za odabrane. Projekcija filma, izložbe fotografija, rukotvorina i organskih proizvoda, realizovani su u utorak 15.11. od 18 časova na Bečkoj diplomatskoj akademiji (Diplomatische Akademie am Wien).

Publiku su činili članovi diplomatskog kora, pripadnici srpske zajednice, medija, službenici naše ambasade, predstavnici bečke kulturne javnosti. Program je otvorio gospodin Goran Bradić, zamenik ambasadora RS u Austriji i Nataša Milojević, predsednica FOSDI-ja i autorka programa. U programu su učestvovale sve protagonistkinje filma, autorke rukotvorina, Ličanke, članice pevačke grupe, autorka projekta. Program pod nazivom ARISTOFAN U DNOPOLjU ili DA JA BUDEM JA u četvrtoj godini realizacije, projekat koji smo započeli 2013. god . prerastao je u sveobuhvatan programski koncept. Zamišljen u početku kao projekat posvećen ženama, Srpkinjama koje žive u ruralnim područjima Hrvatske (Lika, Krajina, Dalmacija) sa ciljem da ih podstakne i motiviše da se kroz nove, kreativne-umetničke izraze, bave svojim društvenim i socijalnim angažmanom gradeći svoj kulturni identitet, nadrastao je početnu ideju i postao celovit višegodišnji program koji se sastoji od više segmenata, a to su:

1) obuke-radionice iz oblasti rodnih prava i jednakosti, 
2) kulturno informisanje i obrazovanje, učešće u stvaranju dokumentarnog filma; 3) izložba radova primenjene umetnosti (fotografije, tkanja, ilustracije) i rukotvorina žena iz udruženja; 
4) kreativne radionice za umetničko izražavanje; 
5) koncertni nastupi, projekcija filma, izložbe fotografija i ručnih radova protagonistkinja u gradovima EU – Pariz i Beč.Cilj programa je da ženama ličkih sela i Krajine, koje su ostale kao čuvarke ognjišta i tradicije, pomognemo da se kompletnije izraze i podstaknu da ostvare i svoje duhovno postojanje, kao i da se prepoznaju i angažuju kao snaga bitna za društveno-političko odlučivanje i društveni angažman. I dalje, da im pomognemo da svoje rukotvorine, usluge i proizvode plasiraju na zanimljiv način kako bi osvojile tržišta i kupce koji nisu samo prolaznici i-ili retki gosti u njihovom kraju. Učesnice-korisnice projekta su žene iz Gračaca, Srba, Ličkog Petrovog Sela, Udbina, Donjeg Lapca-Dnopolja i Korenice kao i umetnici – saradnici iz Srbije, Hrvatske i SAD-a.