Regionalna i međunarodna saradnja

DANAS, vikend dodatak, subota-nedelja 15/16. 09.2012

KORČULANSKA ŠKOLA:

NAŠE POLITIČKO OSTRVO

Četvrtak je počeo u sredu. Odlaskom na Korčulu, u školu. Na sastanak žena, levičarki iz cele Evrope, koje će debatovati na temu: kuda ide levica?
Prošle godine u septembru, sastali su se mlado-filozofi i staro-Praxisovci, oni koji su ostali, što u životu što na javnoj filozofskoj sceni, da evociraju domete nekadašnje Korčulanske filozofske škole, nekadašnjeg časopisa Praxis i nekadašnjeg sistema, koji je i prvo i drugo uspešno zaustavio i oterao u zaborav. Ili nije?
Da li ćemo na ženskom izdanju političke škole razgovarati, ili će se political women upustiti u pamfletske govore, koji najčešće nemaju subjekat već samo one pokretačke glagole „moramo“, hoćemo“ „iniciramo“, „protestujemo“, „osuđujemo“? Neće valjda, mislim, ali ipak, moram da budem spremna na konfrontaciju. Što da ne, uostalom, pa ja ništa drugo i ne radim svih ovih godina nego duvam u balon levice…a balon prs’o odavno. Ili nije?
Povodom tog prošlogodišnjeg okupljanja, a u „nemogućnosti da prisustvuje“ poslao je svoj tekst Predrag Matvejević, i onako, sa distance, što istorijske što u nautičkim miljama, napisao prilično setan i poprilično tačan Rekvijem za levicu. Rekvijem se odnosio na praxisovsku levicu tada, a na svu ostalu, sada. Pročitajte, poučno je.

Ovaj četvrtak je sjajan, zbog dve stvari: stare Korčule i Vide Tućan.
U njenoj monografiji u nastajanju piše (ne štampa se zbog nerazumevanja nadležnih) :…“rođena u Zagrebu, izlagala svoje radove i preplete od vune, dobitnica nagrade….“ a iz fotografija i ilustracija, kao i iz Vide same, isijava energija radoznalog i kreativnog srca. Kaže Vida, ne citiram, prepričavam: „Praxisovci i Korčulanska filozofska škola su bili, tada, nama slobodnim i kreativnim, levo orijentisanim, najsvetlija tačka i prosto putokaz za kritičku refleksiju marksizma, bili su recept za intelektualca, ljevičara.“

Kad bi danas bilo koja škola bila putokaz…a tek kad bi znanje bilo najsvetlija tačka…

Petak je bio izvanredan, opet iz dva razloga, jedan se zove Vinka Lozica, drugi, balkon na renesansnoj palači vis-a-vis katedrale Sv. Marka. Vinka je levičarka, od, ne pitah, al cenim ne više od 24 godine, Korčulanka, lepa, pametna, otmena…posvećena, sa karakterom liderke. Pomislih, kakav rekvijem za levicu, pa tu je Vinka! Ima nade!

Balkon preko puta katedrale na otvaranju prvog Festivala barokne muzike. Ja na balkonu, odatle se najbolje vide moreška, tradicionalna igra mačevima i… ljudi.
Nisam održala vatreni govor, mada su se stekli svi uslovi: veliki balkon od bračkog kamena, uperen reflektor, masa ispod…biće da Hendl nije mislio na revoluciju kad je komponovao svoje barokne taktove. Kič i revolucija ne idu zajedno. Osim ako sama pomisao na revolucionarne promene, danas u vreme globalnog „lajkovanja“, nije veći kič od svega?

Ličnosti su važne: Daša Šilović, inicijatorka događaja, čija je biografija kao priručnik za uspešnu karijeru političkog i diplomatskog profesionalca: merila je dok je vodila raspravu, vešto izbegavala strastvenije i prilično hladno odjavljivala rutinske diskutante. Bravo, zna Daša. Živeće levica!

Sonja Lokar: istorija ženskog pokreta u bivšoj Jugi, sada u regionu i u Evropi. Takođe inicijatorka skupa. Sonja ima energiju za prekookeanski brod, ovo do Korčule joj je kao da se brčka u plićaku. Kaže: odlična je diskusija. Ima tako dobrih ideja. Samo, moramo raditi…(Sonja je Slovenka, da pojasnim, ako se čudite zbog poziva na rad!) Sonja nikada nije umorna: još od AFŽ-a, još od raspada SKJ, još od razlaza i komadanja naše nekadašnje domovine, još od formiranja Ženske političke mreže, još od ulaska Slovenije u EU, Sonja radi.

Tu je Besima Borić, pa Emina, drugarica, saborka i prevodilac na uvo. Ogled o prijateljstvu. Nada! Moja, naša Nada Drobnjak. Monik, socijalistkinja iz Francuske, Judit, profesorka iz Barselone, Ana Karamanu, Mija, Janna, Karolina, Metka, Marja..cela Evropa!

Rutinska i furiozna, Zita Gurmai, predsednica žena PES-a je „opričala“ kuda ide levica u Evropi. Molim vas, ne očekujte da je kontemplirala nad teorijskim i političkim idejama već je u maniru „ravnateljice škole za gospođice“ ispričala inventar aktivnosti poslanika i poslanica u Evropskom parlamentu koje čine levicu. Dobro. Šta reče, ono, Matvejević?

Subota: zaključci…reči, reči, parole, words, slova, rječi, … Da li su tranzicija i socijalne i ekonomske reforme uticale na položaj žena? Jesu. Ekonomski su ih ojadile, socijalno unazadile, kulturološki deformisale, intimno…? Gde je tu čovek, šta se desilo sa snom o slobodi u pravednom  društvu?

Podsećam na mudre reči Dunje Knežević: „Na djelu je dvostruka eksploatacija, …. desilo se da koncentriranje na segment građanskih i političkih prava odredi, i u stvari znatno suzi, djelovanje ženskog pokreta, pa se njihovo bavljenje ograničilo na pojedinačne slučajeve diskriminacije i na razne vrste nasilja nad ženama nasuprot muškarcima, u obitelji. Ta dominacija nije od jučer i nije izum kapitalizma, već se radi o kulturnom nasljeđu, podređivanju i podređenosti žena od najranije povijesti kao u svakom pogledu slabijeg spola. Kapitalizam se samo kalemi na zadate odnose spolova i zadržava ih takve, zatečene u podjeli rada sve dok to omogućuje veću efikasnost i produktivnost. Dogodi li se da je ženska radna snaga pogodnija za iskorištavanje – …. – kapitalizam će se tome rado prilagoditi. Reklo bi se da je to već na djelu, što se može staviti u vezu sa sve većim paradiranjem s ideologijom ravnopravnosti na svim razinama vlasti”.

Da li je i ovo naše okupljanje odgovor i protest protiv  „paradiranja sa ideologijom ravnopravnosti na svim razinama vlasti”?

Nedelja: Moram da napustim ostrvo. Od svitanja mi to zvoni k’o refren. Ostrvo je usud i privilegija. Sinoć sam do kasno sedela na punti sa Ivanom, Beograđankom koja je pre dvadeset i nešto godina došla na Korčulu i ostala. Sada je privilegovana. Mada kaže: čitam, da ne bih poludila. Tačno. Ludi su oni koji ne čitaju.

Ponedeljak ima taj stalni problem da predstavlja početak. I onda ja imam problem ako baš niša ne počinje. Pitam svoje poslovne i druge prijatelje, kad počinjemo? Svi uglas: štaaa?

Blago mom detetu. Njoj danas počinju predavanja, napreduje na tom dalekom i uzbudljivom Berklee College of Music. Osvaja svet muzike i poezije darovito i ubedljivo. Ponosna sam.

Utorak je dan kada bi trebalo da se donese dekret o obaveznom učenju ruskog jezika u školama. Ko zna, blago njemu ili njoj. Ko ne zna, knjigi i bumaški v rukah, pa učit, učit…Jer, ako ne „lajkujemo” matušku Rosiju, ona neće lajkovati nas. A eta značit, denjeg njet!

Sreda: stižu mejlovi i fotografije od svih drugarica sa Korčule. I uzbuđenje što smo se sastale, što smo razgovarale i što smo nešto i dogovorile.

Vesti u medijima su manje ohrabrujuće. Moj optimizam se jedva brani pred naslovima o ubistvima, javnom i dugu svakog od nas pojedinačno, još jednom zemljotresu, eksploziji bombi, uzajamnom nepriznavanju između Kosova i Srbije, licemernom odnosu istražnog tima iz EU prema svedočenju o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u severnoj Albaniji, detronizaciji gradske vlasti u Novom Sadu, mitu za upis u škole, grafitima mržnje prema manjinama, još jednom misterioznom ubistvu na ulicama mog rodnog grada, prostakluku i prizemnosti političko-estradnog establišmenta. I onda, pod rubrikom „zabava” poslednje reči jednog Rusa, koji je ovaj svet napustio u 122.godini ostavljajući nam svoj recept za dugovečnost: „Bez alkohola, duvana i žena!” BEZ ŽENA?! Baćuška, daragoj, kako ste vi grešili!

Nataša Milojević

*post scriptum. Debatu organizuje Fondacija za evropske napredne studije i Ženska mreža jugoistočne Evrope-Evropski forum za demokratiju i solidarnost. Tema i namera ove Korčulanske škole je da otvori prostor diskusiji i raspravi, naročito između organizacija evropske levice, o današnjim ekonomskim i političkim izazovima iz ugla rodne politike i ravnopravnosti, u nadi da će te rasprave iznedriti inovativna rešenja kako bi se dostiglo društvo napretka, stabilnosti, jednakosti i socijalne pravde za sve, a pre svih za mlade, žene i manjine kao najosetljivije socijalne grupe.